„ZELENI“ TROJANSKI KONJ
Lažni zeleni koji se pominju u Narodnoj skupštini su se jednostavno sakupili na ulici i preko noći registrovali političku stranku za koju je potrebno bar 12-13.000 potpisa i desetak miliona dinara.
Ako neko smatra da je to moguće, savetujemo ga da proba, da se uveri da je to nemoguće.
Kada bi zavirili u potpise osnivača, jasno bi se videlo koje su to stranke članovi, odnosno čijim potpisima je osnovana ova lažna zelena stranka.
Pripremu osnivanja režimske sekcije pod imenom zelnih je izvršio ministar Milan Marković koji je svojim Rešenjem zabranio preregistraciju Koalicije zelenih, jedine prave zelene opcije u Srbiji,navodno zbog imena koje mu je smetalo, iako je Koalicija zelenih imala presudu Vrhovnog suda Srbije kojom joj se daje pravo na svoje ime.
Prepoznatljivo, zar ne?
Kada kažemo da je Koalicija bila jedina zelena opcija u Srbiji, onda mislimo na način pojave i predstavljanje svoje baze.
Koalicija zelenih je nastala od autentičnih regionalnih zelenih stranaka koje su osnovane kao politička nadgradnja ekoloških organizacija određenog regiona.
Prvo je nastala Vojvođanska zelena stranka 1997. godine, zatim Šumadijska zelena stranka 2000. godine kada je i registrovana Koalicija zelenih između njih.
Zatim su usledile registracije ostalih pravih zelenih stranaka i njihovo pridruživanje Koaliciji; Braničevske zelene stranke sa sedištem u Kostolcu, lokaciji planirane nuklearne elektrane, zatim Timočke zelene stranke sa sedištem u Boru i to, tek kada su se građani počeli onesvešćivati na ulici od aerozagađenja, pa Niške zelene stranke i na kraju Beogradske zelene stranke i nekoliko regionalnih odbora određenih regiona koje su predstavljale svoje ekološke organizacije tog regiona.
Napominjemo da su sve regionalne zelene stranke na samoj Osnivačkoj skupštini donosile odluku o pristupanju Koaliciji zelenih.
Sve stranke su bile samostalne u svom radu, a cela Koalicija je stajala uz neki lokalni problem.
Predsednik Koalicije zelenih je bio Nikola Aleksić, ne kao lider, nego kao sposoban organizator.
Kontakte sa članstvom i biračima koje su predstavljale imale su tokom svih 365 dana u godini, svih godina između dva izborna ciklusa, za razliku od svih ostalih stranaka koje su presecale veze sa biračima odmah posle izbora sve do sledećih izbora i nisu predstavljale u tom periodu nikog drugog do sebe samih i svoje rukovodstvo.
Ovi zeleni koji se pominju u Skupštini ne predstavljaju nikog do svoje najstrože rukovodstvo, zar bi inače mogli sklopiti koaliciju sa režimskom strankom kojoj su svi pravi Zeleni na svetu jedina prava opozicija?
Ono što ovu stranku izdvaja od svih ostalih je njena neetičnost i pokvarenost njenog rukovodstva kakvu nijedna druga stranka u istoriji ove zemlje nije nikad pokazala.
Prvi dokaz je krađa fizičkog lika Nikole Aleksića, direktora Ekološkog pokreta Novog Sada, doajena borbe za zaštitu životne sredine i najzaslužnijeg čoveka za buđenje ekološke svesti građana Srbije.
Dok je predsednik tih navedenih lažnih zelenih odgovarao na pitanja voditelja jutarnjeg programa TV Pink zašto je protiv GMO i on odgovarao na način da je to više ličilo na propagandu za GMO, iza njegovih leđa je išao film sa likom Nikole Aleksića sa opštenarodnog protesta protiv GMO i protiv hemijskog zaprašivanja otrovima sa neba održanog 5. juna 2011. god. na Svetski dan zaštite životne sredine ispred Narodne skupštine, ali bez tona!
Insinuacija gledaocima je bila u najmanju ruku da je Aleksić u tim lažnim zelenima i da je podređen nadobudnom predsedniku lažnih zelenih.
Nepotrebno je istaći da TV Pink nije dala pravo Aleksiću na demanti, niti mu se izvinila za takvu drskost i sramotu koju mu je nanela svrstavajući ga sa polusvetom.
Druga podvala u režiji lažnih zelenih je preuzimanje peticije protiv GMO sa sajta Ekološkog pokreta Novog Sada.
Ekološki pokret nije imao monopol na zajedničku borbu i prešao je preko toga.
Kada su lažni zeleni sakupili 36.000 potpisa na peticiji čije potpise su građani davali praktično zbog Nikole Aleksića i njegovog doprinosa zaštiti uslova života tokom više od dve decenije, odneli su u Narodnu skupštinu praćeni svetlima RT Srbije, prvog programa gde su isto uz kamere predali peticiju organima Skupštine, ali ne protiv GMO već kao podršku ,,njihovom,, predlogu zakona o GMO!
Nepotrebno je reći da je to bio zapravo predlog bivšeg ministra poljoprivrede koji je značio zapravo legalizaciju GMO. Naravno, to je prikazano na prvom programu na RTS dnevniku u 19.30!
Takvu prevaru građana koju su izveli lažni zeleni, nijedna stranka nije izvela u istoriji Srbije.
Volju građana izraženu svojim potpisima oni su izokrenuli u njihovu suprotnost.
Ima li nekog ko se u Srbiji ne seća predizborne konvencije DS u beogradskoj Areni gde je bivši predsednik obećavao uvoz jeftinije hrane i uzgoj genetski modifikovanih modaliteta (da se vlasi ne sete!)?
Sa kim su lažni zeleni sklopili koaliciju?
Za njih je određena uloga da posluže kao alibi pred građanima za genocidnu odluku Narodne skupštine o legalizaciji GMO.
Nemojte verovati tom polusvetu kome ništa nije sveto, do lični interes.
Ekološki pokret zato poziva sve građane Beograda i Srbije da dođu na ,,javno slušanje,, polemike za ili protiv GMO u ili pred Narodnom skupštinom 13. novembra 2012. godine.
Pozivaju se svi potpisnici peticije protiv GMO čiju volju su lažni zeleni zloupotrebili, da se svojim životima založe protiv pošasti zvane GMO od koje će narod nestati, a Srbija biti izbrisana sa geografske karte sveta.
Nemojte verovati ni lažnim zelenima, ni ministru poljoprivrede, niti Rasimu Ljajiću koji tvrde da će Srbija napraviti uredbe Vlade kojom će na granici zaustaviti slobodan uvoz hrane od GMO kad u uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
To je nebuloza koju ne bi ni pas s maslom progutao, a kada se uđe u tu mafijašku organizaciju, ne može se nikad izaći, jer je odšteta za izlazak veća od celokupne vrednosti Srbije, sve sa svim stanovništvom prodatim u belo roblje.
To je jedina istina iza koje stoji Ekološki pokret Novog Sada i njegovo rukovodstvo. Po cenu života sprečimo legalizaciju GMO i ulazak u STO! Naša deca i njihova budućnost su vrednija od ličnog interesa polusveta!
EKOLOŠKI POKRET NOVOG SADA
Ovo saopstenje je prepuno sujete, lazne brige za gradjane, a sve zarad prikupljanja simpatizera, kako bi Aleksic osnovao stranku. Gradjane je vec jednom prevario, tako je sto je prisvojio oko 3.500 potpisa, koji su gradjani prikupili u Novom Sadu, Beogradu, Subotici i drugim mestima – promenivsi tekst peticije, primaoca peticije i, najbitnije, ljude koji su potpise prikupljali.
Zalosno je sto ni u svojoj dubokoj starosti, Aleksic nije naucio osvnu ekologiju – ekologiju svesti, kulturu komunikacije.
Demagogija